Penicilamin

Penicilamin se koristi za lečenje Vilsonove bolesti (poremećaj nakupljanja bakra), cistinurije (stanje sa bubrezima) i ozbiljnog reumatoidnog artritisa koji nije odgovorio na standardne tretmane. Deluje vezivanjem viška bakra i njegovim uklanjanjem iz tela. Ovaj lek nije delotvoran za ankilozantni spondilitis.

Nemojte koristiti penicilamin tokom trudnoće osim ako ne lečite Vilsonovu bolest ili specifične slučajeve cistinurije. Nemojte dojiti tokom uzimanja ovog leka. Nemojte ponovo započeti penicilamin kod pacijenata koji su prethodno doživeli ozbiljne poremećaje krvi (aplastična anemija ili agranulocitoza). Opreznost je neophodna kod pacijenata sa bolešću bubrega zbog rizika od oštećenja bubrega.

Penicilamin ima visok rizik od neželjenih efekata, neki potencijalno ozbiljni, što zahteva blisko medicinsko nadgledanje tokom tretmana. Česte reakcije uključuju kožne osipe i svrbež (oko 5% pacijenata). Ozbiljni neželjeni efekti mogu uključivati poremećaje krvnih ćelija, probleme sa bubrezima i autoimune reakcije. Redovni testovi krvi i urina su neophodni za rano otkrivanje ovih komplikacija.

Uzmite penicilamin na praznom stomaku, najmanje 1 sat pre ili 2 sata nakon obroka, i odvojeno od ostalih lekova, hrane ili mleka najmanje 1 sat. Suplementacija vitamina B6 (piridoksina) je neophodna jer penicilamin iscrpljuje ovaj nutrient. Za Vilsonovu bolest, doza se prilagođava na osnovu nivoa bakra u urinu i merenja bakra u krvi. Doze i nadzor mogu se razlikovati u zavisnosti od stanja koje se leči.

Penicilamin se ne preporučuje tokom trudnoće jer može izazvati urođene mane uključujući skeletne anomalije, rozetu i poremećaje vezivnog tkiva. Studije na životinjama su pokazale oštećenje fetusa pri dozama većim od onih korištenih kod čovjeka. Iako su neke trudnoće imale normalne ishode, korišćenje bi trebalo biti ograničeno na Vilsonovu bolest kada je korist jasno veća od rizika za fetus.

Penicilamin se apsorbuje iz digestivnog trakta sa promenljivom brzinom (40–70%), pri čemu hrana i određeni lekovi smanjuju apsorpciju. Vršne vrednosti u krvi se pojavljuju 1–3 sata nakon uzimanja doze. Telo polako eliminira penicilamin tokom 4–6 dana nakon prekida tretmana, a većina leka se izlučuje kroz urin.